Илија Марковић
НАШИОТПРИЈАТЕЛ


Пријатељства престају када се људи упознају. Васил и ја се још нисмо упознали – да не ризикујемо. Док самуређивао ЈУ-сатиру, у Књижевној заједници Новог Сада објавили смо, у првом колу, и двојезичну
Антологију македонског афоризма (приредио Љупчо Силјановски,
тадашњи уредник “Остена”), у којој је заступљен и Васил Толевски,
потоњи уредник “Македонског остена”. Од тада га пратим (нисам једини) и радујем се његовим успесима. Да га нема, требало би га направити. Поготово што добар сатиричар мора да буде као Исус. Мудар, праведан и да живи од хлеба и воде. Кад објави свој најбољи политички афоризам, слути, чекаће га резервисано место у читуљама. Ваљда зато што су мртви ван животне опасности?! Откад тече између Каина и Авеља, Вардар је синоним за Македонију. Као што између Авеља и Каина Дрина
кривуда између српских заблуда. Није баш некавест да се држава и црква поново уједињују, те да нас спремају за загробни живот: Црква прописује постове, држава их спроводи.Што се тиче традиције, не
преноси се више с колена на колено, већ – између. У ствари, некада је било с колена на колено, а сада– с лакта на лакат. Живот је борба до по-
следњег, међутим, како се можемо борити до последњег, кад је народ изабрао последњег да буде први. Изабрао најгорег. Није смео да
рескира. Он је први међу једнакима, ми последњи међу себи равнима. Охридски оквирни договор је као гоблен. Убадањем неко ће доћи до целовите слике. Слика председника постала ја као икона. Народ стоји ис-
пред ње, мрмља нешто и крсти се. Преслишава се да ли може да издржи без воде пет дана, без хране – десет, а без демократије – цео живот. Народ се храни демократијом, а и демократија једе народ. Демократија у нашој земљи није закопана. Још јој вадимо душу. Телевизија затупљује људе и животиње. Једно је сигурно: још нисам видео животињу која гледа телевизију. Чобани тврде да стока нема никакве политичке амбиције.Наравно, нека говеда не деле такво мишљење. Мене немојте рачунати у сточни фонд– то ми је само начин живљења. За то што нема пас где да ме угризе криви су керови. Толико смо утањили да ни савест нема за шта да нас угризе. У прошлом животу био сам Глупи Август. У овоме глуп сам преко целе године. Желео сам да будем најпаметнији на свету. Али коме треба таква будала?! Овакве будале мајка више не рађа. Зато се прешло на клонирање.Неки политичари су срасли са говорницом само зато што су од истог материјала. Залутали у политику дрве оевропском путу. Јашући магарце кренули су ка Европи. Да нисмо на прагу Европе, не би сви брисали ноге о нас. Уверили смо се да је Европа комплетна. Само смо јој ми фалили. У међувремену је висока делегација ванземаљаца посетила нашу земљу. Дочекала ју је делегација истог састава.Договорено је да сусрет између наше омладине и Европе буде изван граница наше земље. Ван граница разума. Идући према Европи, свратили смо у Хаг. Хаг је град као и сваки други.
Нирнберг, на пример. Туристичка путовања и те како делују на емоције. Када сам упознао своју земљу –заплакао сам. И док се у нашем поднебљу укрштају руже ветрова и јебиветри, нашиправе цунами. Кад бисте јебиветрима одузели имунитет, убила би их промаја. У мојој земљи нема масовних гробница. Осим ако не рачунате моју земљу.
2
Волео бих да уђем у политику, али ме је страх да ме једног дана не ухвате. Знамо светле примере. Кад су били на власти, били су страх и трепет. Сад трепере од страха. Наша је Влада најдужа: глава у
облацима, дупе у фотељи. Фотеље су за велике задњице. Мале не могу да стану у њих. Говно остаје говно. Само мења функције. Кад му дође
из дупета у главу, постаће Говно Које Мисли. Мисли да је папа. Јер му је столица света. Власт је решила да штеди. Уместо скупих горила
запослиће обичне мајмуне. Изгледа да је Влада претерала са штедњом. Ради с пола мозга. Пошто је Скопље срце Македоније, мозак још нисмо пронашли. Мали мозак је (не само по Милошу) заробљени ум– у сенци великог. У Влади се поштују различита мишљења. Чак и ако долазе од
истог човека.Наша драма нема чинова. Све је у актима. Факат да имамо више лопова него научника је корпус деликти да лопови уче брже него научници. Лопови су међу нама, а ми међу њима. Од лоповлука се може поштено живети. Пљачка им материна! Редовно гледам емисије о руској мафији. Далеко су од наше. Због афере у урбанизму, забранио сам жени да прави торту на два спрата. Са женом се туцам само на Дан вештица. Када јој честитам празник. Доста ми је веслања. Молим бога да брод потоне. Први знак да сте потонули је ако сви око вас ћуте као рибе.
Будите без бриге! Испливаћемо! – рече сом. И без молбе наш брод је постигао максимум. Потонуо је до дна. Слепи путници су напустили брод који тоне. И отишли у Скупштину. Испред Скупштине нема контејнера. Ђубре је унутра. Да би наши слепци могли да читају законе, пишемо их
Брајовом азбуком. Постим седам дана у недељи. Осталим данима тражим храну. Део народа храни се по народним кухињама.
Они срећнији – по контејнерима. За срећу не треба много. А некад чак ни мало. Мало по мало – нимало.Бог је изразио жељу да нам помогне. Разочарао се кад је видео да ни он није свемогућ. У име оца, сина и све-
тог духа члан сам три партије. Јуче сам ушао у коалицију с ђаволом, а већ данас живим ко бог! Само једном се живи. Али не овде. Од покојника зависи да ли ће бити дан жалости или масовно весеље. Живи споменици нас живе једу. Мање споменика – више животног простора. Живи завиде мртвима, мртви живима, а нама – баш нико Не дај боже да власт постане идеална. Васил Толевски не би могао да напише сатирични афоризам.

Јово Николић
ОСВАЈАЊА ВАСИЛА МАКЕДОНСКОГ

Притијешњен доказима са свих страна, како споља, тако и изнутра, Васил Толевски је почео да свједочи о ексцесима који су му наметнути као друштвена збиља, још у времену осамдесетих година прошлог вијека. Немирног духа и без предрасуда, из дана у дан је регистровао аномалије противне законима тадашњег система, на хумористичко-сатиричан начин – излажући их очима свеколике јавности. Да највише закона има у најпокваренијој држави, још давно је рекао Тацит, а њемачки књижевник Гете: Кад бисмо морали да проучавамо све законе, не бисмо имали времена да их кршимо. Резултат тих кршења је прва Василова књига афоризама објављена 1988. године под називом
Четири чекори до вистината. Мада је писао и знатно раније, она му је била званична улазница међу писце хумора и сатире. Међутим, понукан друштвеним изазовима Толевски је, врло брзо, закорачио и у друге сфере дјеловања па је хумор и сатиру, потиснуо у други план бавећи се спорт-скими културним радом. Кад је чуо да је политика курва, и он је стао у ред па је дочекао оно што је дочекао. Пунећи батерије више од петнаест година, али помно пратећи сва дешавања, поново се нашао међу хумористима и сатиричарима балканских простора 2006. године
новом књигом Музика за глуви, а наредне године књигом Исусе, Луцифер не вика. Изјавио је да му књиге иду као алва, пошто их дијели бесплатно. Од тада је Толевски редован учесник фестивала, књижевних вечери, сатиричних манифестација и незаобилазна литератно-афористичка фигура ширих простора... Да би надокнадио пропуштено, синтетизована искуства је преточио у књиге Нашите пријатели, Антологија намекдонскиот афоризам, Антологија на балканскиот афоризам 1 и 2 и Наши пријатели 2, које су добро прихваћене од стране читалачке публике.Писац овакве провинијенције није локални стваралац, он не зна за границе, што је и логично јер посао којим се бави захтијева ангажман свагдје и на сваком мјесту. Он често мијења мјесто боравка, али је увијек на свом мјесту и на мјесту догађаја. Никад не затвара очи, изузев кад спава,али будно мотри да му то други не учине. Да га не држи мјесто свједочи и нова књига афоризама „Македонијо мајко, ко ми је отац” која је пред нама а презентира лапидарна запажања, опаске, мишљења, духовне акробације... чија је суштина универзална за све балканске просторе. Као интелектуалац изузетне стваралачке енергије и
луцидних погледа на свијет, он свој посао ради ab imo pectore (од срца). У његовим афоризмима нико није поштеђен и никоме се не удвара. Колико је бескрупулозан према свему што је негативно у општем смислу, још више је критичан у појединостима. О питањима државе размишља без
увијања и на крајње саркастичан начин. Каже да је Македонија гостољубива земља и да се у њој и Македонци осјећају као гости, да је Скопље срце Македоније, а да не зна гдје је мозак, да су Македонци незахвалан народ, јер оно што им Европа ради – у јавној кући би требало платити. Поручује да демократија нијезакопана и још јој ваде душу,
односно да наш човјек без воде може да издржи пет дана,без хљеба десет... а без демократије цијели живот. Још додаје да демократија није за слијепце и да је зато нисмо ни видјели. На Балкану је најтеже бити Македонац: јер је једно дупе а много кандидата. Другим ријечима, ако видите да се двојица Македонаца воле – или су педери, или један од
њих није Македонац. Третирајући теме онако како су му наметнуте, јези-
ком афористичара са сензибилитетом искусног мајстора писане форме, признаје да проблем са језицима у Македонији зависи од дужина језика. То је проблем и владе која не може да пјева македонске песме јер пола њених чланова не зна македонски. На језик узима лопове, пробисвијете и
свакојаки шљам пошто и они њега узимају на зуб. Толевском је лако да суди пошто има хиљаде свједока. Они ће потврдити да је криминалцима на властимного теже него обичним лоповима, јер је њима крађа партијска дужност.Шта вриједи што у Библији пише: Не кради, кад министри не читају Библију. Изванредан географски положај омогућава да наши краду на све четири стране свијета и да криминалци не могу безбиједно да шетају улицама, пошто су оне пуне рупа. За промјену власти мисли да је едукативни процес и да ће многе научити да краду. Чињенице говоре да имамо више лопова него научника – јер први брже уче него други. Ако ћемо право, научно је доказано да држава штити криминалце. Ко ће кога ако неће свој свога. Излазећи на бирачка мјеста, Толевски је уочио да наш народ гласа на слијепо, јер не може очима да гледа оне које бира. Демантује да постоје слијепи политичари. Слијепи су они који их бирају. Избори су увијек поштени. Како се договоре– тако и буде. Јапанци имају харакири. Ми изборе. Мишљења је да кандидате треба заокружити бодљикавом жицом и да би за посланика за кога је гласао,дао руку – да је одсеку (далеко било – пр. рец.). Афоризми Толевског су углавном хумористично-политички, са језгровитим контекстом без мимикрија о изопаченостима друштва у којем живимо. Због тога су ad captum (разумљиви) у савременом начину комуникације. У
њима доминира директност, нема претјераног загонетања,веома су погодни за јавне наступе јер публика прихвата само оно што одмах одгонетне. Овакве афоризме је, мање - више, својевремено писао Милован Илић Минимакс. Писац тврди да је рад власти стављен под лупу пошто се неке вашке не могу видјети голим оком. Признаје да је хтио да постане поп, да би сахрањивао људе и да му се жеља испунила откад је постао члан владе. О односу оних и ових ствари каже да више права имате у сексу него у политици. У политици кад вас притегну, не можете ни да мрднете. За секс изјављује да је приватна иницијатива сваког појединца и да само наша влада то ради колективно. Интимно открива да зна посланика чија је жена задовољна својим сексуалним животом – нарочито док је посланик на сједници. Толевски се не бави само другима већ се окреће и себи, признајући да би волио да је најпаметнији на свијету... али коме треба таква будала. Све што каже за прве, има на уму и друге. Убијеђен је да тест интелигенције не пролази код нас јер није наш ниво и да бисмо и ми клекнули за старт, али увијек када клекнемо– испадне нешто друго. То што испадне, тешко је вратити на своје мјесто. Нашим коњима не треба седло. Они нас јашу на голо.
Коњ којег имамо за трку тренутно је заузет државним пословима.
Скачући са теме на тему, са коња на магарца, тврди да јемагарац наше горе лист пошто има алат и за љубавника и за доушника. Да се писац не бави само темама унутар своје државе, потврђује и запажање да је размјена између Србије и Македоније уравнотежена: Колико Шиптара извезе прва, толико Албанаца друга увезе. О тренутној позицији каже
да смо на прагу Европе и дазато сви бришу ноге о нас. То што нам је дупе зинуло, добар је предуслов за улаз страног
капитала. Свјетску кризу не осјећамо. Далеко смо од свијета. Александар Македонски је био војни освајач, Васил Толевски јуриша на други начин. Његова војска су афоризми обједињени у претходним књигама и у најновијем рукопису “Македонијо мајко, ко ми је отац” који је пред
нама. У нади да ће таквом стратегијом погодитии освојити све потребне циљеве балканских простора, свесрдно је препоручујем за објављивање.

Александар Чотрић
ДА ВАСИЛА НЕМА, ТРЕБАЛО БИ ГА СТВОРИТИ!

Васил Толевски је свестран аутор непресушне инспирације. Он је писац којега красе изванредна духовитост, уметничка храброст, агилност и инвентивност. Негује провокативну, друштвено ангажовану и политичку сатиру, али то не шкоди артизму његових дела. „Криминалцима на
власти је много теже него обичним криминалцима. Код њих је крађа партијска обавеза“. Штавише, Толевски ствара универзалну сатиричну
књижевност, а естетски критеријум увек му је на првом месту. Користећи изражајна књижевна средства и стилске фигуре, Толевски је обогатио сатиру, не само у Македонији, већ и на целокупном балканском простору.
Посвећен је сатири коју ствара са жаром и љубављу какве се ретко
срећу! Његова сатира је оштра и бескомпромисна, али не и груба и опора. Управо супротно, он је писац врхунског рафинмана, префињеног стила и богатог речника. Толевски, попут неуморног хроничара, пише о данашњим догађајима, појавама и људима око себе, али његова
метафорична, иронична, параболична, алегоријска и хиперболична књижевност односи се на знатно шири простор од Македоније, и различитим тумачењима може да буде транспонована у време прошло и време будуће. Све што Толевски напише за своју државу и прилике у њој, у потпуности се односи и на Србију, Црну Гору, БиХ, Хрватску и друге државе овог дела Европе. „Ја и моја земља смо као Ромео и Јулија. На крају ћемо заједноумрети“. Зато је он, не само македонски, већ и српски, црногорски, босанскохерцеговачки и хрватски сатиричар. И као што је македонски певач Тоше Проески цео Балкан уједињавао и мирио својом музиком, то исто Васил Толевски чини на плану хумора и сатире. У Македонији је објавио антологију афористичара из Србије, Републике Српске и Црне Горе, под називом „Наши пријатељи“, у Београду су објављене његова двојезична дела– Антологија македонског афоризма, Балканска антологија афоризама, као и књига ауторских
афоризама „Исусе, Луцифер нас зове“. Аутор је у Македонији објавио неколико сјајних књига хумора и сатире. Покренуо је часопис за хумор и сатиру „Македонски остен“, побеђивао је на фестивалима широм
Балкана и добијао вредне награде за сатиру, а радо је виђен гост на књижевним вечерима свуда где се разуме и цени његово стваралаштво.
Толевски се у овој књизи афоризама вешто поиграва симболима, идиомима, политичким порукама, паролама и обећањима. Обичне, па и баналне речи, он вешто уклапа у синтагму и синтаксу и користи их,
зидајући уметничку грађевину која изазива одушевљење сваког правог љубитеља сатиричне књижевности. „То што нам је дупе зинуло, до-
бар је предуслов за улагање страног капитала“.
Толевски пише лапидарно, али су све његове кратке реченице набијене смислом и често траже дуго одгонетање. Овај македонски аутор кратке форме доказује да писци афоризама нису без даха, већ да они читаоце остављају без даха. Иако пише о ружним и невеселим темама, афоризми
Толевског садрже хуморну лепоту. „Наша политика довела нас је довде! За даље – требаће нам крила“. Толевски је зрео аутор који пише о трулом политичком систему. За разлику од лиричара које инспиришу осо-
бе које воле, нашег сатиричара инспиришу они које не подноси. Он је хумориста с којим нема шале. „Имамо више лопова него научника! То је доказ да лопови уче брже него научници”. Ако вам се учини да је аутор сувише директан, грешите, јер су његови афоризми, по правилу
двосмислени, а врло често и вишесмислени. „Турци су нас набијали на колац. Наши су много интимнији”. Збирка афоризама Васила Толевског подсећа на темпирну бомбу, коју када отворите, изазива експлозије смеха! Ако се питате, ко се то бави криминалцима, а није полицајац? Ко се бави лудацима, а није психијатар, и ко се бави политичарима, а није аналитичар? Тачан одговор гласи: То је сатиричар Васил Толевски!
Да Васила нема, требало би га створити!

Васил Толевски
МАКЕДОНИЈО, МАЈКО, КО МИ ЈЕ ОТАЦ

1. издање
Главни уредник Ђорђе Оташевић
Ликовно решење корица Милан Бештић
Коректура Дејана Јовановић
Издавач „Алма”, Београд
Штампа „Скрипта интернационал”,
Београд
ISBN 978-86-7974-160-8
Тираж 300
Београд, 2010
www.alma.rs
www.alma.co.rs
almabg@sezampro.rs
Васил Толевски
130
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41–84
821.163.41.09–84 Толевски В.
ТОЛЕВСКИ, Васил
Македонијо, мајко, ко ми је отац / Васил Толевски.
– 1. изд. – Београд, Алма, 2010 (Београд : Скрипта
интернационал). – 129 стр. ; 21 cm. –
(Библиотека Хумор и сатира / „Алма„ ; књ. 89)
Тираж 300.
ISBN 978-86-7974-160-8
COBISS.SR–ID 172559884